Egipat na Crvenom moru: saveti, utisci i sve što treba znati pre puta

Egipat na Crvenom moru: između sna i jave

Kada se pomenu letovanja u Egiptu, retko ko ostaje ravnodušan. Jedni će reći da je to najlepše more koje su videli, drugi da ih je tamo zadesila stomak tegoba koje pamtite ceo život. Treći pričaju o kamili koja je jurila pustinjom, o vrućini koja se može iseći nožem, o prodavcima koji vas ne puštaju da prođete, ali i o trenutku kada pred vama izroni večni Luksor ili Velika piramida. Egipat je jednostavno zemlja krajnosti. I upravo ta sirova, nepredvidiva energija čini ga drugačijim od svih drugih destinacija na Mediteranu.

Za nekoga ko prvi put planira put u Hurgadu ili Šarm el Šeik, najteže je probiti se kroz mnoštvo podeljenih utisaka. Ovaj članak donosi praktičan vodič nastao na osnovu iskustava brojnih putnika - od onih koji su se vraćali iz godine u godinu, do onih koji su jedva dočekali da odu kući. Cilj je da vam pruži realnu sliku, bez ulepšavanja i bez nepotrebnog zastrašivanja.

Prvi utisak: Kairo i aerodromska noć

Mnogi kreću letom koji sleti u Kairo kasno uveče ili čak posle ponoći. Prvi susret sa Egiptom često nije nimalo poetski. Stari deo aerodroma, koji se koristi za čarter letove, ume da deluje sumorno, posebno kada vas posle dugog leta dočekaju procedure koje podrazumevaju popunjavanje zdravstvenog i emigracionog kartona, merenje temperature i gužvu na pasoškoj kontroli. Putnici koji su prolazili kroz to kažu da je unutra zagusljivo i da se osećate kao da ste u nekom drugom, starijem svetu.

A onda, čim izađete iz aerodroma, sledi susret s kulturom koja je potpuno drugačija. Žene u crnim nindža odorama, kako ih neki u šali zovu, muškarci koji puše i glasno razgovaraju, vazduh pun vlage od Nila i gradske vreve. Za one koji su putovali s povređenima koji su se vraćali iz inostranstva, prvi prizor ume da bude dirljiv: porodice koje dočekuju svoje najmilije odvojene staklom, suze, zagrljaji kroz barijeru. To odmah postavi ton - Egipat nije običan odmor, to je život na ivici.

Preporuka svima koji prvi put idu: ne očekujte evropsku organizaciju. Pripremite se na čekanje, na sitne nesporazume i na činjenicu da će vam ponekad trebati živaca. Ali ono što usledi posle nekoliko dana - toplo Crveno more i neverovatna istorija - obično nadjača sve početne poteškoće.

Hurgada i Šarm el Šeik: gde odsjesti?

Dva najpopularnija egipatska letovališta, Hurgada i Šarm el Šeik, nude potpuno različite doživljaje. Hurgada je starija, sirovija i, po mnogima, autentičnija. Novi deo grada pun je hotela s peskovitim plažama i plićacima koje su idealne za porodice sa malom decom. Stari deo - Sakala - ima svoj šarm, ali i užurbanu pijacu, gde se prodavci lepe za rukave i nude sve, od papirusa do parfema.

Šarm el Šeik je glamurozniji, ulašteniji i orijentisan ka ronjenju. Mnogi hoteli nemaju klasičnu peščanu plažu, već pontone sa kojih se skače direktno u plavu dubinu. Iako to zvuči uzbudljivo, za one koji ne umeju da plivaju ili putuju s decom, to može biti veliki problem. Zato se kod izbora hotela u Šarmu posebno obratite pažnja na to da li postoji uređen plićak. Neki hotelski kompleksi napravili su veštačke lagune i pesak su donosili kamionima, pa se more čisti od korala i pravi sigurna zona za kupanje.

Iskustva putnika o hotelima u Hurgadi kreću se od oduševljenja do razočaranja. Ono što se najčešće savetuje jeste da se provere datumi renoviranja. Soba koja je bila lepa 2005. godine, danas može biti trošna. Zato fotografije iz turističkih agencija uvek uzimajte s rezervom i čitajte što svežije utiske. Noviji hoteli u predelu Makadi Bej i Soma Bej uglavnom dobijaju bolje ocene, ali su i dosta udaljeni od grada. Ukoliko želite da provodite vreme u šetnjama i kafićima, bolje izaberite hotel bliže novom centru. Ako vam je cilj potpuni odmor, kompleksi van grada su idealni, jer imaju sve što vam treba - od bazena sa ležećim rekama do spa centara i dečijih sadržaja.

Jedna od čestih zamerki koja se ponavlja je i odnos osoblja. U egipatskim hotelima zaposleni umeju da budu ljubazni, ali i uporni u nametanju usluga. Savet je da se od samog početka postavite jasno i prijatno. Napojnice su, iako zvanično nisu obavezne, uobičajene. Za dobar tretman, nekada je dovoljno dati dolar ili dve sobarici, konobaru ili čoveku koji donosi peškire na plažu. To otvara mnoga vrata.

Stomak, voda i egipatski antinal

Verovatno najveći strah svakog turiste koji ide u Egipat jeste čuveni faraonov osvetnik. Stomačne tegobe pogađaju veliki procenat posetilaca, bez obzira na to koliko su oprezni. Neki putnici su opisivali iskustva sa temperaturom od četrdeset stepeni, grčevima i danima provedenim u sobi. Drugi, pak, celu godinu boravka na Crvenom moru prođu bez ijednog problema. Kako objasniti te razlike?

Odgovor leži u kombinaciji crevne flore, imuniteta, ali i u tome kako je hrana pripremljena. Voda iz česme se u Egiptu ne pije, čak ni za pranje zuba. Mnogi turisti poštuju ovo pravilo, piju flaširanu vodu i izbegavaju led u pićima, pa opet dobiju proliv. Možda su kriva začinska biljka koja se koristi u jelima, a na koju balkanski želudac nije navikao, ili povrće koje se pere lokalnom vodom.

U egipatskim apotekama za ove tegobe preporučuju lek koji se zove antinal. Ovaj lek sadrži nifuroksazid i deluje isključivo lokalno u crevima, a pije se i preventivno. Iskusni putnici savetuju da se kupi čim se stigne, bez obzira na to da li imate simptome. Neki ga piju dva puta dnevno, neki samo ako osete da nešto nije u redu. Ono što je važno jeste da antinal ne deluje protiv virusa, već protiv bakterija, pa kod težih kliničkih slika nije dovoljan. U tom slučaju apoteke nude i jače preparate.

Jedna od korisnih napomena je i da domaći lekovi pomažu mnogo manje. Čak i probiotici koje nose sa sobom putnici sa Balkana nisu uvek dovoljni jer egipatske bakterije nisu iste kao naše. Ipak, ne treba dignuti ruke. Pored antinala, preporučuje se aktivni ugalj koji pomaže kod trovanja. Ako se tegobe nastave, obavezno potražite lekara.

Savet iskusnih: nemojte da se prepadnete ako vam ponude rančić sa lubenicom ili sok od manga sa ledom. Slatki led se pravi od iste vode iz česme. Zato birajte sveže voće koje sami oljuštite i gazirana pića iz flašice.

Hrana: od kantine do kraljevske gozbe

Egipatska kuhinja se u hotelima najčešće prilagođava evropskim ukusima. U većini all-inclusive hotela naći ćete nekoliko restorana koji služe italijansku, egipatsku, pa čak i azijsku hranu. Kada hotel ima pet zvezdica, dekoracija trpezarija ume da bude impresivna, ali kvalitet hrane može da varira. Nekada najbolje izgledaju jela koja su topla i servirana sveža. Ako stoji predugo, sve postaje bezukusno.

Mnogi se žale na repetitivnost: pečena piletina, testenina, krompir i povrće. Uz malo sreće, naći ćete i sveže ribe iz Crvenog mora koje su zaista fantastične. Slatkiši su poprilično suvi i zaslađeni, pa ljubitelji evropskih kolača mogu da budu razočarani. Ipak, u većim hotelima postoji bar jedan restoran specijalizovan za azijsku ili mediteransku kuhinju, pa se isplati rezervisati mesto i probati nešto drugačije.

Za one koji žele autentično iskustvo, preporuka je da jedan dan ručaju u gradu. Egipatska hrana u lokalnim restoranima može biti pravo otkriće: falafel, humus, pečeni golub punjen pirinčem ili meso na žaru. Ali, budite oprezni sa svežom salatom. Ona se pere u vodi koja vama ne odgovara. Jedan od načina da se zaštitite je da jedete samo termički obrađenu hranu ili voće koje se ljušti.

Jedna od zanimljivosti koju pominju turisti koji su boravili u hotelima koje vode Egipćani jeste pojava lokalnih gostiju. Dok su ranijih godina u elitnim hotelima gosti bili uglavnom Evropljani, sada je sve više domaćih porodica. Njihova kultura kupanja i ponašanja u restoranu može delovati neobično - od žena koje ulaze u more u haljinama do porodica koje glasno razgovaraju za susednim stolom. Ovo je posebno došlo do izražaja tokom sezone odmora u arapskim zemljama. Turisti sa Balkana često se osećaju nelagodno, posebno u bazenima. Svakako je dobro znati da su ovakve scene sastavni deo savremenog Egipta i da se hoteli sve više otvaraju lokalnom tržištu. Ukoliko vam to smeta, birajte hotele u kojima je procenat stranaca veći, ali imajte na umu da takvi hoteli znaju biti i skuplji.

More, meduze i peščane plaže

Crveno more je ono zbog čega se ljudi vraćaju. Voda je topla, providna i bogata životom. Koralni grebeni koji se prostiru duž obale predstavljaju raj za ronioce i sve ljubitelje podvodnog sveta. Uživanje u moru kod Hurgade zavisi od položaja hotela. Mnogi hoteli imaju peskovite ulaze, pa se u vodu ulazi lagano, poput stepenica. Drugi, naročito u Makadi Beju, nemaju plažu nego betonski plato sa merdevinama koje vode do koralnog spruda. Za plivanje se koristi ponton, a skakanje s njega ume da bude pravi test hrabrosti.

Šarm el Šeik je poznat po tome što se mnogi hoteli nalaze pored samog grebena. More je kristalno, ali se do dubine dolazi tek posle nekoliko metara plivanja. Zbog zaštite koralja, nije dozvoljeno gaziti po njima. Ronjenje uz obalu je fenomenalno i ne treba vam brod da biste videli desetine vrsta riba. Uz malo sreće, ugledaćete i morske kornjače ili čak dupine na izletima.

Meduze su glavna nepoznanica koja muči turiste. Nekada ih ima mnogo i doslovno prekriju površinu mora, a nekada od njih nema ni traga. Jedna šaljiva opaska iz naroda kaže da meduze u popodnevnim satima odu na dremku, pa ih tada nema. Iako je to duhovito, istina je da se njihovo prisustvo menja iz godine u godinu. Na jugu, prema Marsa Alamu, manje ih je, dok u severnijim vodama znaju da se pojave. Ugriz meduze je neprijatan, ali retko opasan. Ponesite sirće ili amonijak, a ako vas opeče, najbolje je isprati morskom vodom i javiti se spasilačkoj službi.

Peščane plaže u pravom smislu reči najviše ima u Hurgadi i na Soma Beju. Sitan pesak, plićak koji se pruža stotinama metara i ležaljke sa suncobranima omogućavaju pravi opuštajući odmor. Međutim, pojedini hoteli imaju platu koja je toliko plitka da morate hodati po peščanom dnu neko vreme pre nego što zaplivate. To odgovara roditeljima s malom decom, ali može da dosadi onima koji žele odmah duboku vodu.

Kada je reč o izletima brodom do obližnjih ostrva, često čujemo priče o Rajskom ostrvu. To je prelepa peščana adica okružena tirkiznom vodom, ali i mesto gde se okuplja na stotine turista. Ulazak na ostrvo može biti haotičan, naročito kada svi silaze sa brodova preko uskih platformi. Ne očekujte organizovan sadržaj na samoj plaži - ponesite sve što vam treba. Ipak, voda oko ostrva je toliko plitka i čista da podseća na bazen.

Krstarenje Nilom: da li je vrhunac putovanja?

Kada se putnici vrate sa krstarenja Nilom, retko ko može da prenese rečima ono što je doživeo. Plovidba od Luksora do Asuana spaja najveće spomenike starog Egipta. Polazak je obično iz Luksora, gde se prvo poseti Zapadna obala: Dolina kraljeva, Hram kraljice Hatšepsut i Kolosi Memnona. Zatim se prelazi na Istočnu obalu i veličanstveni Karnak.

Nakon toga brod kreće prema Edfu, gde se nalazi očuvani Hram boga Horusa. Plovidba se nastavlja ka Kom Ombou, jedinstvenom hramu posvećenom dva božanstva. Odatle se stiže do Asuana, grada koji mnogi opisuju kao najšarmantniji u Egiptu. Asuan ima opušteniju atmosferu od Kaira, a vožnja felucom po Nilu u sumrak ostaje u sećanju. Svakako treba posetiti Veličanstvenu Asuansku branu, nedovršeni obelisk i Hram na ostrvu File.

Mnoge turističke agencije u ponudi imaju i krstarenje od Kaira prema jugu, ili obrnuto. Putnici koji su probali kažu da je najbolje krenuti iz Kaira vozom do Luksora ili Asuana. Vozovi u Egiptu su bolji nego što se priča: spavaća kola su čista i klimatizovana. Ipak, treba se pripremiti na sitnu avanturu - tampon zona pre polaska, provera karata više puta i moguća čekanja. Ono što mnogi zaborave da pomenu jeste da su sanitarni čvorovi u vozovima relativno očuvani, ali je pametno poneti svoje papirne maramice.

Krstarenje Nilom nije klasičan odmor u kome se ležerno provodi vreme na bazenu. Svaki dan je ispunjen obilascima. Za one koji su slabo pokretni ili sa malom decom, ovo ume da bude naporno. Toplota u dolini Nila je drugačija od one na obali Crvenog mora, mnogo vlažnija i teža. Najbolje vreme za krstarenje je od oktobra do maja, dok su jun, jul i avgust previše topli za duge šetnje po kamenitim nekropolama.

Ako birate između jednodnevnog izleta u Luksor iz Hurgade i punog krstarenja, mnogi će vam reći: odvojite dan za Luksor, ali ako imate priliku, isplovite na četiri ili sedam noći. To je potpuno drugačiji ritam putovanja i pruža uvid u srce Egipta.

Piramide, Kairo i muzej: mitovi i stvarnost

Doći u Egipat, a ne videti piramide u Gizi, za većinu je nezamislivo. Kad vidite te ogromne građevine uživo, ostajete bez daha. Ipak, celo iskustvo može biti pokvareno agresivnim prodavcima i turistima koji vas vuku za rukav. Naplatni parkir na ulazu u kompleks je haotičan, a redovi za ulazak u Keopsovu piramidu znaju biti dugi. Da li ući?

Mišljenja su podeljena. Neki kažu da je unutrašnjost skučena, vrela i da nema vazduha, te da posle sat vremena čekanja vidite samo praznu odaju sa kamenim sarkofagom. Drugi, pak, tvrde da je prolazak kroz uske hodnike do grobne komore duhovno iskustvo koje se pamti. Odluka je vaša. Ako se lako osećate klaustrofobično, ipak preskočite ulazak i divite se piramidama spolja.

Kairo je megalopolis koji nema dodira sa urednim evropskim gradovima. Saobraćaj je neverovatan, zvuk automobilske sirene je konstanta, a prelazak ulice deluje kao adrenalinski sport. Egipatski muzej u centru Kaira ima najveću kolekciju staroegipatskih artefakata, ali je i sam muzej prepun vekovima prašine. Klimatizacija ne postoji, pa je boravak unutra tokom leta izuzetno naporan. Ipak, zlatna maska Tutankamona i kraljevske mumije su nešto što se ne gleda svaki dan.

Kada je reč o Tahriru i okolnim ulicama, turistima se često preporučuje da ne idu sami. To ne znači da je Kairo opasan u smislu kriminala, već da su džeparoši i prevaranti veoma vešti. Ponesite samo onoliko novca koliko vam je potrebno za taj dan i držite dokumenta u sefu hotela. U suprotnom, lako možete postati meta.

Tunis i Turska kao alternative

Među turistima sa Balkana često se vodi rasprava o tome šta je bolje - Egipat, Tunis ili Turska. Turska ima razvijeniju turističku infrastrukturu, hotele po ugledu na evropske standarde i više sadržaja za porodice. More je, međutim, dosta hladnije u odnosu na Crveno more, a obala nije toliko bogata koralima. Turske letovališta poput Antalije ili naše letovališta nude više ljudi koji govore nemački ili engleski, pa je komunikacija lakša.

Tunis je, pak, mnogo sličniji Egiptu po svojoj arapskoj duši. Hrana je pod jakim francuskim uticajem, pa se često opisuje kao ukusnija i raznovrsnija. Iako se u Tunisu takođe preporučuje oprez sa vodom, čini se da stomak bolje podnosi tamošnju kuhinju. Od letovališta na jugu zemlje, preko pustinje Sahare do plaža na Mediteranu, Tunis nudi raznolikost, ali su hotelski kompleksi stariji. Ljubitelji ronjenja će svakako više uživati u Egiptu, jer je Crveno more svetska klasa.

Jedna od čestih primedbi na račun Egipta od strane onih koji su prethodno bili u Turskoj jeste osećaj da su svi sadržaji u hotelima - od hrane do animacija - „veštački“. Turska je za njih previše komercijalna i čista, ali bez pravog orijentalnog šarma koji poseduje Egipat. Drugi pak vole upravo tu organizaciju i visok nivo usluge. Preporuka je da odluku zasnujete na vlastitim prioritetima. Ako su vam najvažniji rajsko toplo more i autentičan doživljaj drevne istorije, Egipat pobeđuje. Ako tražite lagodan porodični odmor uz evropski komfor, izaberite Tursku.

Planiranje puta i agencije

Za put u Egipat najjednostavnije je kupiti aranžman preko turističke agencije. Čarter letovi lete direktno iz Beograda, a povremeno i iz drugih gradova u regionu. Cene aranžmana iz godine u godinu variraju. Sezona od juna do septembra je najskuplja, dok su oktobar i novembar idealni za one koji žele da izbegnu velike vrućine, a opet imaju priliku za kupanje.

Prilikom izbora agencije, obavezno proverite da li u cenu spadaju sve takse. Mnogi su se opekli kada su saznali da avio takse mogu biti naplaćene dodatno ili da se objavi povećanje cene goriva posle uplate. Takođe, obratite pažnju na to koji je prevoznik u pitanju. Neke kompanije imaju česte kvarove i kašnjenja, što znači da umesto na plaži, prve dane odmora možete provesti na aerodromu.

Kada je reč o agencijama, najviše pouzdanih informacija dobijate od ljudi koji su putovali u proteklih godinu dana. Sve što je starije od dve godine može biti potpuno netačno jer se hotelski menadžment često menja. Preporuke za hotele treba uzimati sa rezervom; sveže utiske potražite na forumima koji su specijalizovani za recenzije.

Dobar trik je da kontaktirate agenciju i pitate da li mogu da vam obezbede sobu u novijem krilu. Mnogi to ne traže, ali agenti često mogu da proslede zahtev hotelu. Takođe, raspitajte se o mogućnosti ranog uselejenja u hotel, posebno ako let stiže ujutru. Većina hotela ne garantuje sobu pre 14 časova, ali su spremni da vam izađu u susret ako platite dodatno ili ako ima slobodnih kapaciteta.

Kako se ponašati na ulici i u prodavnicama

Egipćani su poznati po upornoj prodaji. U turističkim mestima, prodavci će vam prići i pokušati da započnu razgovor. Najbolje je ne uspostavljati kontakt očima ako ne želite da kupujete. Jednostavno nastavite hodati i ignorisati. Ukoliko vas neko uhvati za ruku ili vas blokira, dovoljno je odlučno reći „la“ (ne) i nastaviti dalje. Naravno, ne treba biti agresivan. Takođe, česta pojava je da vam momci ponude „besplatan“ poklon, pa onda traže novac. Nikada ne uzimajte ništa od nepoznatih ako niste spremni da platite.

Cenkanje je deo kulture. Na pijacama i u suvenirnicama početna cena zna biti tri do četiri puta veća od realne. Ako vam se sviđa neki predmet, ponudite polovinu ili čak trećinu tražene cene. Ako prodavac odmahne glavom, polako krenite da izlazite - u većini slučajeva će vas pozvati nazad i prihvatiti vašu cenu. Ukoliko to ne uradi, verovatno je zaista reč o fiksnoj ceni, što se dešava u modernijim radnjama s cenama na etiketama.

Egipatska funta je lokalna valuta. Iako na turističkim mestima primaju evre i dolare, mnogo je povoljnije plaćati u funtama. Ne menjajte novac na ulici i aerodromu, već u zvaničnim menjačnicama. Kada uzimate taksi, obavezno se dogovorite za cenu pre polaska. Turisti često greše što ne pitaju da li je cena po osobi ili za ceo auto. Takođe, budite spremni na to da vozač na kraju može tražiti više. Najbolje je izgovoriti tačnu cifru i dati mu novac bez mnogo priče.

Na plažama i u bazenima, Egipćani su veoma radoznali. Naročito su skloni postavljanju pitanja turistima: odakle ste, da li ste sami, da li ste zauzeti. Ovo je deo njihove kulture komunikacije i ne treba se osećati uznemireno. Dovoljno je ljubazno, ali čvrsto odbiti i nastaviti svoj dan. U nekim hotelima, animatori su posebno nametljivi i nude sve - od trbušnog plesa do izleta. Postavite granice već prvog dana.

Zdravlje i sigurnost

Sigurnosna situacija u Egiptu se menja. Turističkim zonama na Crvenom moru upravlja posebna policija i vojska koja kontroliše prilaze hotelima. Ulazak u svaki hotel podrazumeva prolazak kroz metalni detektor i proveru torbi. Iako ovakav prizor može da deluje zastrašujuće, on zapravo pruža osećaj sigurnosti. U regionu Sinaja i dalje postoje izveštaji o povremenim incidentima, ali su oni uglavnom izolovani od turističkih naselja.

Zdravstveno osiguranje je obavezno prilikom ulaska u zemlju. Ako se razbolite ili povredite, osiguranje pokriva osnovnu pomoć. Ipak, pre puta proverite šta tačno pokriva vaša polisa. U nekim slučajevima, zbog birokratije i komplikovane naplate, najbolje je da ponesete veću sumu keša za hitne slučajeve. Higijena u egipatskim bolnicama je daleko ispod evropskih standarda, pa je najbolje izbegavati ih.

Sunce je nemilosrdno. Krema sa visokim faktorom, šešir i naočare su neophodni. Toplotni udar se javlja češće nego što mislite, posebno kod dece. Pijte flaširanu vodu i uvek imajte rezervu. Kada je temperatura prelazi četrdeset stepeni, budite aktivni ujutru i kasno popodne.

Šta poneti i kako se spakovati?

Obavezna oprema za Egipat zavisi od godišnjeg doba. U letnjim mesecima su najpotrebnije lagane pamučne stvari, udobna obuća za šetnju, kupaći kostimi i zaštitna krema. Za izlet u pustinju ili do većih gradova, preporučuje se pokrivanje ramena i kolena iz poštovanja prema lokalnoj kulturi. To je posebno važno za žene koje planiraju da idu u džamije ili tradicionalne delove gradova.

Zimi, od decembra do februara, temperature mogu biti prijatne tokom dana, ali hladne uveče, kada je potrebna dukserica ili lagana jakna. Crveno more je i zimi dovoljno toplo za kupanje, iako se oseti razlika u odnosu na jun.

Od lekova, pored antinala, korisno je poneti probiotik, sredstvo protiv alergija, lekove protiv bolova i temperaturu, flastere i antiseptik. Sve to možete kupiti u egipatskim apotekama, ali je bolje imati svoje. Ako nosite naočare ili kontaktna sočiva, ponesite rezervu. Lekove držite u originalnoj ambalaži, a ako su na recept, priložite i izvod iz istorije bolesti.

Što se tiče garderobe, ne zaboravite da u hotelima sa večerom postoji neformalni kodeks oblačenja. Iako je Egipat liberalniji duž obale Crvenog mora od nekih drugih arapskih zemalja, odlazak u večernju trpezariju u kupaćem kostimu i peškiru nije primeren. Za večernje izlaske dovoljne su duga haljina za žene i pantalone s košuljom za muškarce.

Putovanje s decom

Za porodice s decom, Egipat može biti izuzetno zanimljiv zbog bazena, toplog mora i raznovrsnih izleta. Ipak, treba biti oprezan. Najmlađi su skloniji stomačnim infekcijama, toplotnom udaru i opekotinama od sunca. Vodite računa da piju vodu isključivo iz flašice. Mnogi hoteli imaju pedijatra koji dolazi na poziv, ali je bolje sprečiti nego lečiti.

Za decu je idealan period od maja do juna ili septembar do oktobra. U julu i avgustu je previše vruće za razgledanje, pa se život svodi na boravak u klimatizovanoj sobi ili bazenu. Bebe ne bi trebalo izvoditi napolje u najtoplijem delu dana. Ako planirate izlet u Luksor ili Kairo, razmislite da li dete može da podnese dug put autobusom. Četiri do šest sati vožnje kroz pustinju ume da bude naporno čak i za odrasle.

U hotelima s mini diskotekom i animatorima, deca se lako prilagođavaju. Većina animatora govori engleski, a ponekad i osnovni nemački. Za mlađu decu, preporuka je hotel s velikim bazenom i plićakom, gde mogu bezbedno da uživaju.

Vreme i najbolji period za put

Egipat se može posetiti cele godine, ali je najbolji period od oktobra do maja. Tokom jeseni i proleća temperature su prijatne, more je toplo i nema velikih gužvi. Febuara i marta vreme može biti promenljivije, a vetar u pustinji podiže pesak koji ume da sve prekrije. Maj je idealan za kupanje, dok jun već postaje izazovan za boravak na otvorenom.

Avgust je mesec sa najvećim vrućinama, kada temperatura vazduha prelazi četrdeset stepeni. U Hurgadi je vrućina podnošljiva jer je vazduh veoma suv. Vlaga u Kairu i Luksoru je mnogo neprijatnija. Ako putujete u avgustu, planirajte obilaske u ranim jutarnjim časovima i ostanite u hotelu posle podne.

Od decembra do februara, Crveno more ima oko 24-25 stepeni, što je dovoljno za kupanje. Večeri su sveže i temperature mogu pasti do dvanaest stepeni, pa je za noćne šetnje potrebna toplija odeća. U ovom periodu je i najmanje turista, što znači mirnije plaže i niže cene aranžmana.

Da li se vratiti u Egipat?

Najbolji pokazatelj da je jedna destinacija vredna pažnje jeste broj ljudi koji se ponovo vraća. I pored svih zamerki na neurednost, upornost prodavaca, moguće stomačne tegobe i haotičan saobraćaj, Egipat ima tu čarobnu moć da vas navuče. Kada zarone u more i vide šarene ribe kako prolaze pored njih, mnogi zaborave na dosadne prodavce i prljave ulice. Kada stanu ispred hrama u Edfu i zatvore oči, osete dah istorije koji ne mogu opisati.

Egipat je, dakle, mnogo više od destinacije za sunčanje. To je susret sa nečim drevnim i tajanstvenim. Neko putovanje doživljava kao avanturu koja proširuje vidike, a neko kao svojevrsnu inicijaciju - od onoga ko plače u autobusu od umora, do onoga ko se zagleda u beskraj pustinje i shvati koliko smo svi mi mali. Sve je stvar ugla.

Ukoliko ste spremni da prihvatite izazov i ne tražite od Egipta da bude kao Turska ili Grčka, vrlo verovatno ćete se i vi vratiti kući sa osmehom na licu, pričom o kamili koja je jurila pored vašeg džipa i uspomenom na najtoplije more koje ste ikada videli.

I na kraju, kada vam neko kaže da je Egipat „rupa“ ili da je „savršen“, setite se da je istina negde između. Egipat je poput začinjene hrane - ne sviđa se svima, ali oni koji ga zavole, teško mogu bez njega. A vi, gde god da se odlučite, putujte sa otvorenim umom i spremnošću da uživate u svakom trenutku. Jer putovanje i nije samo destinacija - to je način da vidimo sebe u ogledalu drugačijeg sveta.