Vaspitanje pasa i šteneta: grickanje, nuzda u stanu, ujedanje i socijalizacija

Uvod: kada je ponašanje šteneta normalno, a kada zahteva vaspitanje

Dolazak šteneta u dom često izgleda kao trenutak čiste radosti. Mala njuška, velike oči i nevešt hod po stanu bude nežnost. Međutim, vrlo brzo mnogi vlasnici shvate da štene nije samo slatka igračka. Ono grize, skače, ujeda ruke, obavlja nuzdu na tepih, grebe nameštaj i povlači papuče. U tom trenutku počinje pravo vaspitanje pasa. Bez obzira na rasu, svako štene prolazi kroz faze u kojima ispituje granice. Neke su posledica rasta zubića, neke igre, a neke potrebe za uspostavljanjem reda u čoporu. Ključno je razumeti da pas ne radi to iz zlobe. On uči svet oko sebe, a čovek treba da mu pokaže šta je dozvoljeno, a šta nije. Ako se pravilno postavi od prvog dana, mnogi problemi mogu da se spreče ili svedu na minimum. Ako se, pak, propuste prvi meseci, kasnije je potrebno više strpljenja, doslednosti i stručne pomoći. Ovaj tekst daje praktične smernice za vaspitanje pasa, dresuru, socijalizaciju i rešavanje najčešćih problema kao što su grickanje nameštaja, ujedanje ruku, nuzda u stanu, lajanje i bežanje.

Zašto štene grize nameštaj, tepih, papuče i ruke

Grickanje je jedno od najprirodnijih ponašanja kod pasa. Štenci istražuju svet ustima, baš kao što mala deca stavljaju predmete u usta. Kada počnu da rastu zubi, desni svrbe i bol, pa je žvakanje način da se taj osećaj ublaži. Zato nije neobično da štene od dva meseca grize sve što dohvati: noge stolice, ivice tepiha, papuče, kablove, pa i ruke vlasnika. U igri sa braćom i sestrama iz legla, štenci takođe uče kako da kontrolišu jačinu ugriza. Ako je štene prerano odvojeno od majke i legla, taj deo obuke može da izostane. Tada vlasnik mora da preuzme ulogu koja mu pripada: da nauči psa da zubi ne služe za uništavanje nameštaja i da ljudska ruka nije igračka. Važno je znati da grickanje nameštaja nije znak da je pas loš. To je najčešće kombinacija fizičke potrebe, dosade, viška energije i nedostatka jasnih pravila. Isto važi i za ujedanje. Kada štene ujede ruku, to može biti deo igre, ali ako se ne preusmeri na vreme, može da preraste u naviku. Zato je prvi korak razumevanje uzroka, a drugi dosledna reakcija.

Kako odviknuti psa od grickanja nameštaja i ujedanja ruku

Prvo pravilo je da se pas nikada ne kažnjava udarcima. Batine i grubo povlačenje mogu da izazovu strah, nepoverenje i agresivnost. Umesto toga, koristi se preusmeravanje. Kada štene krene da grize nameštaj ili ruku, odmah mu se ponudi odgovarajuća igračka za pse. Ako grize papuču, papuča se oduzme mirno ali odlučno, a u usta mu se stavi žvakalica ili gumeni predmet. Ako grize ruku, ruka se skloni, kratko se izgovori ne ili fuj, a zatim se ponudi igračka. Pas treba da nauči da su njegove igračke jedino što sme da žvaće. Sve ostalo je tuđa imovina. Doslednost je presudna. Ako danas zabranimo, a sutra dozvolimo jer nam je simpatično, pas će biti zbunjen. Zato svi ukućani moraju da primenjuju ista pravila. Kada pas mirno leži ili žvaće svoju igračku, treba ga pohvaliti. Nagrada može biti blaga reč, maženje ili poslastica. Tako pas povezuje dozvoljeno ponašanje sa prijatnim iskustvom. Kada ujeda jače nego što je prihvatljivo, igra se prekida. Vlasnik ustane, okrene leđa i neko vreme ne obraća pažnju na psa. Time pas uči da prejak ugriz znači kraj zabave. Nikada se ne sme igrati povlačenje rukama, jer to podstiče na ujedanje. Za igru treba koristiti konopac, lopticu ili krpenu igračku. Ako štene ima mnogo viška energije, potrebno mu je više šetnje i igre. Umoran pas ređe uništava nameštaj. Ipak, štenci ne mogu dugo da trče, pa aktivnosti treba prilagoditi uzrastu. Redovna rutina, igračke i jasne granice najbolji su saveznici u borbi protiv grickanja nameštaja i ujedanja ruku.

Igračke za pse: koje su bezbedne, a koje mogu da naškode

Na tržištu postoji mnogo igračaka, ali nisu sve bezbedne. Plaušane igračke mogu da budu opasne jer pas lako otkine deo, proguta vatu ili se zagrcne. Predmeti namenjeni deci nisu zamena za pseće igračke. Takođe, ne treba davati stare papuče, čarape ili rukavice. Ako pas nauči da žvaće predmet koji nosi miris vlasnika, vrlo brzo će početi da uzima i nove papuče i odeću. Umesto toga, biraju se prave pseće žvakalice i igračke različite tvrdoće. Za štene su dobri mekani gumeni predmeti, krpene igračke bez sitnih delova i specijalne kosti za žvakanje. Za pse koji vole da uništavaju, postoje izdržljivije igračke, ali i one moraju da se proveravaju. Igračka ne sme biti toliko tvrda da ošteti zube, niti toliko mala da može da se proguta. Uvek treba ukloniti igračku kada se pocepa. Osim toga, igračke treba rotirati. Ako pas ima deset igračaka stalno na podu, one mu dosade. Ako se dve ili tri menjaju svakog dana, izgledaju zanimljivije. Kada pas žvaće svoju igračku, treba ga pohvaliti i nagraditi. Tako se gradi pozitivna asocijacija. Vlasnik treba da se igra sa psom,