Cupressus i nega sobnog cveća: zalivanje, prihrana i prezimljavanje

Cupressus i sobno cveće: kako uskladiti toplotu, vlagu i zalivanje

Biljke u stanu često izgledaju kao da im nedostaje samo voda, a u stvarnosti im najviše smetaju suv vazduh, preterana toplota, promaja, nagla promena mesta i nepravilno zalivanje. Kada se u istoj prostoriji nađu vrste koje vole hladnije i vlažnije uslove, poput Cupressus čempresa, i vrste koje podnose topliji i suvlji vazduh, lako nastaje nesklad. Zato je važno znati osnovne potrebe svake biljke pre nego što joj se doda voda, đubrivo ili novo mesto.

Cupressus, mali čempres koji često liči na tuju, jedna je od biljaka koje se kupuju kao ukras za stan, a zapravo traže uslove sličnije onima na terasi, balkonu ili u hladnijem hodniku. Ako se osuši, pocrveni i počne da opada, najčešći krivci su visoka temperatura, suv vazduh i nedostatak provetravanja. Ista pravila važe i za mnoge druge sobne biljke: bolje je posmatrati list, zemlju i koren nego slepo pratiti kalendar zalivanja.

Cupressus: uslovi koje traži mali čempres

Cupressus je rod zimzelenih četinara koji obuhvata više vrsta i sorti. U prodaji se često mogu naći mali, kompaktni primerci svetlozelene boje, sa bockavim iglicama koje podsećaju na jelku ili tuju. Neki rastu kao mini drvce, drugi kao gusta ku Glavna razlika u odnosu na tipično sobno cveće je u tome što čempres ne voli zatvoren, topao i suv prostor. Njemu prija svežina, dosta svetlosti i umerena vlaga.

Kada je Cupressus u stanu, najbolje mu prija mesto pored prozora, ali bez direktnog podnevnog sunca. Idealna temperatura je umerena, a zimi znatno hladnija nego leti. Ako je u prostoriji stalno oko 28 do 30 stepeni, bez ventilacije, iglice mogu da požute, pocrvene i osuše se. To ne znači uvek da je biljka izgubila koren. Ponekad se suši samo nadzemni deo, pa se u proleće može oporaviti ako se na vreme prebaci na hladnije i vlažnije mesto.

Zalivanje treba da bude umereno. Zemlja ne sme da bude stalno mokra, ali ni potpuno suva. Najbolje je proveriti gornji sloj supstrata prstom. Ako je suv, zalije se, a ako je vlažan, sačeka se još koji dan. Voda treba da bude odstajala i sobne temperature. Posle zalivanja ne treba ostavljati vodu u podmetaču, jer koren može da počne da truli.

Orošavanje je za Cupressus veoma važno, naročito zimi kada grejanje isušuje vazduh. Prskanje treba raditi ujutru ili u ranim popodnevnim satima, nikako po najjačem suncu. Ako je biljka na terasi, dovoljno je da bude zaštićena od jakog vetra i direktne žege. Mlade čemprese ne treba izlagati jakom mrazu u maloj saksiji, ali mnogi podnose sneg ako su u većoj posudi i ako im je zemlja dobro drenirana.

Prihrana za Cupressus treba da bude blaga i to u periodu aktivnog rasta, od proleća do ranog leta. Zimi se ne prihranjuje. Ako se biljka osušila zbog toplote, prvo je treba prebaciti na odgovarajuće mesto i stabilizovati zalivanje, pa tek onda razmišljati o đubrivu. Previše đubriva u oslabljenoj biljci može da napravi više štete nego koristi.

Svetlost, temperatura i vlaga: tri stuba nege sobnog cveća

Većina sobnih biljaka voli indirektnu svetlost. To znači da im je potrebno dosta prirodnog svetla, ali bez direktnog sunca koje može da opeče list. Biljke sa debelim, mesnatim listovima, poput kaktusa i sukulenta, podnose više sunca. Biljke sa tankim, nežnim listovima, poput paprati i afričkih ljubičica, bolje uspevaju u polusenci ili na svetlom mestu bez podnevne žege.

Temperatura je često zanemaren faktor. Većina sobnog cveća najbolje raste na 18 do 24 stepena, ali zimi mnoge vrste vole malo hladnije uslove. Cupressus, ciklamа, kamelija i neke orhideje traže svežiji vazduh. Ako su cele zime u pretoploj sobi, mogu da oslabe, da im opadne lišće ili da ne procvetaju. Nasuprot tome, tropske vrste poput krotona i spatifiluma ne vole hladnoću ispod 15 stepeni.

Vlažnost vazduha je posebno važna zimi. Centralno grejanje, peći i klima isušuju prostoriju. Tada pomaže orošavanje listova, posuda sa vodom pored radijatora, ovlaživač ili tanjir sa kamenčićima i vodom na koji se postavi saksija. Biljke sa maljama, poput afričkih ljubičica i begonija, ne treba prskati po listu jer voda može da izazove pegе i trulež. One više vole vlagu u vazduhu nego kapi na listu.

Zalivanje: najčešća greška u nezi biljaka

Zalivanje je jednostavno samo naizgled. Previše vode je češći problem od premalo vode, naročito u zatvorenim saksijama bez drenaže. Pravilo je da se zemlja proveri pre zalivanja. Ako je gornjih dva do tri centimetra suvo, biljka se može zaliti. Ako je vlažno, treba sačekati. U zimskim mesecima zalivanje se smanjuje, a leti povećava, ali uvek u skladu sa veličinom saksije, vrstom biljke i temperaturom prostorije.

Voda treba da bude odstajala i sobne temperature. Time se smanjuje količina hlora i sprečava temperaturni šok. Biljke osetljive na kamenac, poput paprati i orhideja, bolje podnose meku vodu. Ako se lista zaliva odozgo, treba paziti da voda ne ostane u pazuhu listova, jer tu može da počne trulež.

Simptomi prezalivanja su žuti donji listovi, meka stabljika, trulež korena, mušice na površini zemlje i neprijatan miris supstrata. Simptomi nedostatka vode su suvi vrhovi, uvijeni listovi, opadanje pupoljaka i cvetova. Cupressus je osetljiv na obe krajnosti, ali mu je u stanu obično veći problem suv vazduh nego sama količina vode.

Prihrana: kada, čime i koliko

Prihrana nije zamena za dobro zalivanje, svetlost i svež vazduh. Đubrivo se koristi u periodu aktivnog rasta, najčešće od marta do septembra. Zimi većina sobnih biljaka miruje i tada im prihrana nije potrebna. Za zelene biljke koristi se đubrivo sa više azota, koje podstiče rast listova. Za cvetnice se koristi đubrivo sa više fosfora i kalijuma, koje podstiče cvetanje.

Tečna prihrana se razblaži po uputstvu i primenjuje posle zalivanja, nikako na potpuno suvu zemlju. Štapići za prihranu se stavljaju u zemlju i polako otpuštaju hranljive materije. Važno je ne preterivati. Previše đubriva može da izazove sagorevanje korena, žute listove i prestanak cvetanja.

U praksi se često koriste i kućni dodaci. Talog crne kafe može blago da zakiseli zemlju i prija nekim biljkama, ali može i da pobudeli ako se stavlja previše. Iskorišćena kesica čaja može da se otvori i sadržaj pomeša sa zemljom, ali ni to nije zamena za đubrivo. Ljuske od jaja mogu da odstoje u vodi i daju malo kalcijuma. Kora banane u vodi daje kalijum. Voda od kuvanja povrća, bez soli i začina, može da se ohladi i koristi za zalivanje. Ovi preparati su blagi i korisni kao dopuna, ali ne mogu da zamene redovnu, pravilnu prihranu.

Zemlja, drenaža i presađivanje

Kvalitet zemlje je često presudan. Kupovni supstrat za sobne biljke može biti previše zbijen ili previše tresetan, pa se preporučuje da se pomeša sa perlitom, peskom ili sitnim kamenčićima. Za kaktuse i sukulente koristi se propusna mešavina. Za paprat, kalateu i druge biljke koje vole vlagu, koristi se mešavina koja zadržava vodu, ali i dalje dobro drenira.

Drenaža na dnu saksije je obavezna. To mogu biti kamenčići, fragmenti keramike ili granule. Bez drenaže, višak vode se zadržava i koren truli. Saksija treba da ima rupice na dnu. Ukrasna saksija bez rupa može da se koristi samo ako se u nju stavi plastična saksija sa rupama i ako se posle zalivanja višak vode ukloni.

Presađivanje se najbolje obavlja u proleće, pre početka intenzivnog rasta. Mlade biljke presađuju se svake godine, a starije svake dve do tri godine. Pri presađivanju treba sačuvati deo stare zemlje oko korena, ne povređivati sitne žilice i ne zakopavati biljku dublje nego što je bila. Posle presađivanja biljka se zalije i drži u senci nekoliko dana.

Uobičajene sobne biljke i njihove posebnosti

Kroton

Kroton voli dosta svetlosti, ali ne direktno podnevno sunce. Najveći neprijatelj mu je suv vazduh, zbog kojeg opada lišće. Zimi ga treba orošavati i držati dalje od radijatora. Zaliva se kada je površina zemlje suva. Ne voli promaju ni često premeštanje.

Sobna paprat

Paprat voli polusenku, stalnu vlagu i meku vodu. Ne podnosi suv vazduh i direktno sunce. Ako se na površini zemlje pojave svetlozelene žilice, to su mladi izdanci. Ne treba ih dirati do proleća. Ako je saksija tesna, presađivanje se obavlja u proleće.

Krasula, japansko drvo i drvo para

Krasula je sukulenta koja voli svetlo i retko zalivanje. Zimi je treba držati na hladnijem mestu i zalivati jednom mesečno. Opadanje listova može da bude znak previše vode, previše toplote ili nedostatka svetlosti. Razmnožava se listovima ili reznicama koje se prvo prosuše, pa tek onda stave u zemlju.

Spatifilum

Spatifilum voli svetlost bez direktnog sunca, bez promaje i uz redovno orošavanje. Zalivanje može da se obavi potapanjem saksije u vodu. Ne cveta ako nema dovoljno svetlosti ili ako je previše prihranjivan azotom. Uvele cvetove treba ukloniti.

Dracena

Dracena voli dosta svetlosti, ali ne direktno sunce. Zaliva se kada se zemlja osuši. Zimi ređe. Žuti listovi mogu da budu znak previše vode, hladnoće ili suvog vazduha. Ore zivanje podstiče grananje.

Fikus

Fikus ne voli promenu mesta, promaju ni nagle promene temperature. Zimi može da izgubi veliki broj listova, ali se u proleće obnovi. Zaliva se umereno, a listovi se povremeno orošavaju. Prezalivanje izaziva žućenje i opadanje.

Bambus

Bambus u vodi treba da ima stalno čistu vodu. Ako listovi žute, uzrok može biti previše toplote, starost vode ili nedostatak svetlosti. Stablo koje počne da trune može da se skrati, a zdravi vrh sa izdankom stavi u svežu vodu da pusti koren.

Božićna zvezda

Božićna zvezda voli svetlo, temperaturu oko 20 stepeni i zaštitu od promaje. Zaliva se kada se zemlja osuši. Posle cvetanja sledi period mirovanja. Za ponovno cvetanje potrebno je da dobije minimum 12 sati potpunog mraka dnevno u jesen.

Ciklamа

Ciklamа voli svetlo bez direktnog sunca i vlažnu, ali ne preplavljenu zemlju. Zaliva se u podmetač, a višak vode se uklanja. Listovi ne smeju da se kvase. U toploj prostoriji traži češće zalivanje, ali nikako da stoji u vodi.

Orhideja

Orhideja voli indirektnu svetlost, bez promaje i bez nagle promene temperature. Zaliva se potapanjem, a voda ne sme da ostane u pazuhu listova. Prezalivanje je čest razlog truleža korena.

Afričke ljubičice

Afričke ljubičice vole svetlo, toplo mesto, ali ne jako sunce. Zalivaju se u podmetač ili pažljivo uz ivicu saksije. Listovi ne smeju da se kvase. Ne vole često premeštanje i prevelike saksije.

Kaktusi i sukulenti

Kaktusi i sukulenti traže puno svetlosti i retko zalivanje. Zimi im je potreban period mirovanja sa malo vode. Prezalivanje je najčešći razlog propadanja. Zemlja mora da bude propusna, a drenaža obavezna.

Štetočine i bolesti: kako prepoznati i rešiti problem

Male mušice koje lete oko zemlje najčešće su znak previše vlage i organske materije u supstratu. Rešenje je da se smanji zalivanje, zameni gornji sloj zemlje i po potrebi koristi sredstvo protiv insekata. Biljne vaši mogu biti zelene, crne ili bele. Nalaze se na mladim izbojcima i ispod listova. Uklanjaju se prskanjem odgovarajućim preparatom, a postupak treba ponoviti nekoliko puta.

Paučina i sitne tačke na listovima mogu da budu grinje. One se šire u suvom i toplom vazduhu. Pomaže često orošavanje, pranje listova i izolacija zaražene biljke. Bele naslage na listovima mogu da budu gljivice, pepelnica ili naslage kamenca. Ako su brašnaste i šire se, potrebno je sredstvo protiv gljiva. Ako su samo suve i ljušte se, verovatno je reč o mineralima iz vode.

Trulež korena je čest problem kod biljaka koje stoje u vodi. Biljku treba izvaditi, očistiti koren, odseći trule delove, prosušiti i presaditi u svež, propusan supstrat. Posle toga zalivanje treba smanjiti. Kod Cupressus čempresa, trulež korena može da se pojavi ako je zemlja stalno mokra, naročito zimi u hladnoj prostoriji.

Sezonske cvetnice i balkonske biljke

Muskatle vole sunce, redovno zalivanje i prihranu. Precvetale cvetove treba uklanjati, jer time biljka dobija snagu za nove pupoljke. Razmnožavaju se reznicama koje se lako primaju. Petunije takođe vole sunce i redovno zalivanje. Mogu se sejati iz semena, ali je kasnije potrebno pikiranje i rasadivanje.

Lavanda voli sunce, suvo zemljište i dobru drenažu. Ne treba je zalivati svaki dan kao ostalo cveće. Bolje podnosi sušu nego previše vode. Ruže u saksiji traže što više svetlosti, svež vazduh i redovnu prihranu. Zalivaju se umereno, a precvetale cvetove i suve grane treba uklanjati. Kale vole vlažno zemljište i polusenku. Lukovice se sade pliće, a zalivaju umereno dok ne krenu.

Begonije, uključujući i vrstu koja se kod nas često zove solunac, vole polusenku i umerenu vlagu. Lišće ne treba prskati. Zalivaju se kada se površina zemlje osuši. Ako ne cvetaju, razlog može biti nedostatak svetlosti, previše azota ili prestara zemlja.

Rezano cveće: kako da duže traje u vazi

Rezano cveće traje duže ako se voda redovno menja i ako se stabljike skraćuju pod uglom. Listove koji bi bili u vodi treba ukloniti. U vodu se može dodati malo šećera, aspirin ili komadić uglja. Neke vrste, poput narcisa, ne podnose društvo drugog cveća u istoj vazi. Ruže najduže traju ako im se svakodnevno menja voda i skraćuje drška oštrim nožem. Hrizanteme se često bolje drže ako se stabljika ne seče makazama, već pažljivo prelomi. Cveće ne treba držati na direktnom suncu ni blizu radijatora.

Prezimljavanje i iznošenje biljaka napolje

Sobno cveće se iznosi napolje tek kada prođu jutarnji mrazevi i kada su noćne temperature stabilno iznad 10 stepeni. Pre iznošenja biljku treba postepeno privikavati na jaču svetlost. Prvo se drži u senci, pa se posle nedelju do dve prebaci na svetlije mesto. Leti mnoge biljke dobro napreduju na terasi ili balkonu, ali ih treba zaštititi od jakog vetra i podnevnog sunca.

U jesen se biljke unose pre prvih hladnih noći. Pre unošenja treba pregledati listove i zemlju na štetočine. Zimi većina sobnih biljaka miruje, pa im treba manje vode i niža temperatura. Cupressus može da prezimi na zaštićenoj terasi ako je u većoj saksiji i ako se ne zaliva previše. Mlade tuje i čemprese dobro je zaštititi od jakog mraza i teškog snega koji može da polomi grane.

Česti problemi i brza rešenja

• Opada lišće: najčešće zbog promene mesta, suvog vazduha, previše vode ili hladnoće. Proveriti zemlju i temperaturu.
• Žuti listovi: mogu da budu znak prezalivanja, nedostatka svetlosti, starosti lista ili nedostatka hranljivih materija.
• Suvi vrhovi: često su posledica suvog vazduha, nedostatka vode ili previše direktnog sunca.
• Biljka ne cveta: proveriti svetlost, prihranu i period mirovanja. Previše azota podstiče list, a ne cvet.
• Mušice u zemlji: smanjiti zalivanje, zameniti gornji sloj zemlje, koristiti sredstvo protiv insekata.
• Bele naslage na zemlji: mogu da budu minerali iz vode ili plesan. Ukloniti gornji sloj i zalivati mekom, odstajalom vodom.
• Uvijeni listovi: često znak nedostatka vode ili previše toplote. Pomoći će zalivanje i orošavanje.

Zaključak: posmatranje je najbolji vodič

Nega biljaka nije skup strogih pravila, već veština posmatranja. Cupressus traži svežinu, svetlost i vlagu, pa mu zatvorena i pretopla soba ne prija. Kroton, paprat, krasula, spatifilum, dracena, fikus, bambus, božićna zvezda i druge sobne biljke imaju svoje posebnosti, ali većina problema svodi se na istu osnovu: previše ili premalo vode, nedostatak svetlosti, suv vazduh, promaja ili neodgovarajuća zemlja.

Ako se biljka prati redovno, ako se zemlja proverava pre zalivanja i ako se štetočine primete na vreme, većina vrsta može dugo da ostane zdrava. Kada nešto krene naopako, bolje je prvo promeniti uslove nego odmah dodavati đubrivo. Strpljenje, umerenost i malo pažnje često vrede više od bilo kog skupog preparata.